Ateroskleroza je sužavanje arterija usled nakupljanja naslaga na zidovima arterija. Poznata je još i kao arteriosklerotska vaskularna bolest.
Ova bolest ometa protok krvi po telu, što predstavlja rizik od nastanka ozbiljnih komplikacija.
Kako dolazi do ateroskleroze?
Arterije nose krv iz srca prema ostatku tela. Prekrivene su tankim slojem ćelija koji ih održavaju glatkim i omogućavaju lako protok krvi. To se naziva endotel.
Ateroskleroza počinje kada se ošteti endotel, što omogućava štetnoj vrsti holesterola da se nakuplja u zidu arterije.
Telo šalje vrstu belih krvnih zrnaca da očisti ovaj holesterol, ali ponekad, ćelije se zaglave na zahvaćenom mestu.
Vremenom se mogu nakupljati naslage od holesterola, makrofaga, kalcijuma i drugih supstanci iz krvi.
Ponekad naslaga naraste do određene veličine i prestaje da raste, uzrokujući da pojedinac nema problema. Međutim, ponekad naslage začepljuju arteriju i ometaju protok krvi u telu. To rezultira stvaranje krvnih ugrušaka koji mogu biti opasni po život dovodeći do moždanog ili srčanog udara.
Ovo stanje može da utiče na celo stablo arterija, ali uglavnom pogađa veće arterije visokog pritiska.
Simptomi ateroskleroze
Prvi znaci ateroskleroze mogu se javiti tokom adolescencije, pri čemu se na zidu arterije pojavljuju tragovi belih krvnih zrnaca. Najčešće nema simptoma dok ne napuknu naslage ili ako se krvotok ne ograniči. Obično je potrebno mnogo godina za to.
Simptomi zavise od toga koje su arterije zahvaćene.
Lečenje ateroskleroze
Lečenje ateroskleroze je važno za sprečavanje komplikacija.
Opcije lečenja uključuju promenu načina života, uključivanje raznih lekova i hirurške intervencije. Međutim, važno je da lekar pravilno dijagnostikuje aterosklerozu kako bi se osigurao povratak arterija u punu sposobnost.
Dijagnoza ateroskleroze
Osobe koje su u riziku da razviju aterosklerozu treba da se redovno kontrolišu i testiraju, jer se simptomi ne primećuju sve dok se ne razviju kardiovaskularne bolesti. Dijagnoza će se odrediti prema istoriji bolesti, rezultatima ispitivanja i fizičkom pregledu.
Ostali testovi uključuju:
Testove iz krvi
Oni mere koliko šećera, masti i proteina ima u krvi. Ako postoje visoki nivoi masti i šećera, to može ukazivati na povećani rizik od ateroskleroze.
Fizički pregled
Lekar će pregledati arterije pomoću stetoskopa koji pokazuje neravnomernost protoka krvi. Pozitivan rezultat ukazuje na to da postoje naslage koje ometaju protok krvi.
Takođe može se javiti vrlo slab puls ispod područja sužene arterije. Ponekad i nema detektovanog pulsa.
Pogođeni ud može imati nenormalno nizak krvni pritisak.
Može se javiti pulsirajuća izbočina iza kolena ili u trbuhu, što ukazuje na prisustvo aneurizme.
Tamo gde je protok krvi ograničen, rane se takođe ne mogu zalečiti pravilno. Lekar može da proveri da li postoji rana ove vrste.
Ultrazvučni skener može da proveri krvni pritisak na različitim delovima tela. Promene pritiska ukazuju na to da arterije mogu imati ometen protok krvi.
CT skeniranje se može koristiti za pronalaženje arterija koje su očvrsnute i sužene.
Osobe koje su u riziku od razvoja ateroskleroze lekar će posavetovati da promene svoj način života i održavaju telesnu težinu. U nekim slučajevima lečenje može uključivati lekove ili operativni zahvat.
Lečenje ateroskleroze
Promena životnog stila: Podrazumevaju održavanje telesne težine, fizičku aktivnost i zdravu ishranu. Lekar može da preporuči hranu koja sadrži rastvorljiva vlakna i ograničava unos zasićenih masti, natrijuma i alkohola.
Lekovi protiv trombocita mogu sprečiti stvaranje nagomilavanje naslaga ili pomoći u sprečavanju nastanka krvnih ugrušaka. Drugi, kao što su statini, mogu se propisati za snižavanje holesterola, a treći mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
Teški slučajevi ateroskleroze mogu se lečiti hirurškim zahvatima.
Prevencija
Prevencija razvoja ateroskleroze jedan je od najboljih načina lečenja stanja.
Koraci za ograničavanje rizika od nakupljanja naslaga uključuju:
Dijetu: Trudite se da izbegavate zasićene masti, jer povećavaju nivo lošeg holesterola. Sledeća hrana je bogata nezasićenim mastima i može pomoći da se smanji nivo lošeg holesterola: maslinovo ulje, avokado,orasi, masna riba, semenke.
Fizučka kativnost poboljšava nivo holesterola, snižava krvni pritisak i pomaže u gubitku težine.
Pušenje je jedan od glavnih faktora rizika za aterosklerozu, a takođe podiže krvni pritisak. Pušači bi trebalo da prestanu sa konzumiranjem cigareta što je pre moguće i da dogovore sastanak sa lekarom o načinima kako odvikavanja.
Faktori rizika
Određeni ljudi imaju veći rizik od razvoja stanja.
Dijabetičari: Osobe sa slabo kontrolisanim dijabetesom i često visokim nivoom glukoze u krvi verovatnije će razviti aterosklerozu.
Genetika: Ljudi koji imaju roditelja ili braće ili sestre sa aterosklerozom i kardiovaskularnim bolestima imaju mnogo veći rizik od razvoja ateroskleroze od ostalih.
Zagađenje vazduha: Izloženost zagađenim vazduhom povećava rizik od nakupljanja holesterola u koronarnim arterijama.
Ljudi izloženi ovim faktorima rizika trebali bi biti posebno oprezni u konzumiranju hrane i jesti hranu sa malo masti i malo natrijuma i izbegavaju pušenje.
Matične ćelije?
Krv iz pupčanika nudi novu mogućnost predostrožnosti za bolesti poput ateroskleroza. Kako bi saznali više o čuvanju matičnih ćelija za Vaše dete, možete stupiti u kontakt s našim timom OVDE.