Imuni sistem predstavlja kompleksnu odbrambenu jedinicu našeg organizma koja se bori protiv infekcija, virusa i bakterija i čija je misija da nas zaštiti od napomenutih napadača. Bez imunog sistema, mi bismo se prosto rečeno – konstantno razboljevali. Specijalne ćelije, tkiva i organi zajedno čine sastavni deo našeg imunog sistema koji radi neprestano – 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana u godini kako bi nas zaštitio od raznoraznih bolesti.
Najvažnija, a ujedino i najjača “vojska” našeg imunog sistema su bela krvna zrnca (leukociti) koji se stvaraju iz koštane srži. Leukociti hvataju i uništavaju viruse, bakterije ili bilo koje druge nepoželjne mikroorganizme u našem telu, iz kog razloga će njihov broj biti povišen kada smo bolesni ili nam se u telu dešavaju određeni upalni procesi.
Zbog čega nastaju bolesti imunog sistema?
Kada imuni sistem ne funkcioniše onako kako bi trebalo, takvo stanje organizma naziva se poremećajem imunog sistema.
Do premećaja imunog sistema može doći zbog niza razloga, a mi ćemo navesti one najčešće:
- Rođeni ste sa lošom funkcijom imunog sistema
Ukoliko je vaš imuni sistem od početka života slab, takvo stanje automatski se svrstava u nešto što se zove primarna imunodeficijencija.
- Oboleli ste od bolesti koja napada vaš imuni sistem
Ako je reč o ovom oboljenju, takvo stanje se naziva stečenom imunodeficijencijom.
- Imate previše aktivan imuni sistem
Ovaj slučaj je česta pojava kod alergijskih reakcija.
- Vaš imuni sistem napada vaš organizam
Takvu pojavu zovemo autoimuna bolest.
Koje sve bolesti su uzrokovane poremećajem imunog sistema?
Teška kombinovana imunodeficijencija
Ova vrsta imunološke bolesti javlja se od samog rođenja. Imuni sistem dece rođene sa ovom bolešću je u neprestanoj opasnosti od infekcija od strane bakterija, virusa i gljivica jer su u deficitu belih krvnih zrnaca. Teška kombinovana imunodeficijencija se ponekad naziva i “bubble boy” bolest, po dečaku koji je tokom 1970-ih godina bio primoran da živi u sterilnom okruženju tzv. “plastičnom balonu”.
Privremeno stečena imunodeficijencija
Predstavlja stanje karakteristično za osobe koje su prošle hemoterapiju ili su koristile određene lekove koji se koriste kao tretman za razna kancerogena stanja. Takođe, privremeno stečena imunodeficijencija može da se desi osobama nakon transplantacije organa koje su na terapiji lekovima za prevenciju odbacivanja doniranog organa. Razne infekcije, kao što je grip, mononukleoza i boginje mogu oslabiti imuni sistem na određeno vreme. Imuni sistem se isto može oslabiti ukoliko pušite, konzumirate alkohol ili se nepravilno hranite.
HIV / virus humane imunodeficijencije
Ovaj vrlo poznat virus spada u stečenu infekciju koja napada bela krvna zrnca što eventualno dovodi do kolapsa celokupnog imunog sistema zaražene osobe. Ljudi koji boluju od HIV-a mogu ozbiljno da se razbole od najbezazlenijih oboljenja, poput gripa ili prehlade.
Koje oboljenja nastaju zbog previše aktivnog imunog sistema?
Ukoliko ste rođeni sa određenim genima, vaš imuni sistem može reagovati na spoljašnje supstance koje su generalno bezazlene. Te supstance se nazivaju alergeni. Alergijska reakcija je najbolji primer previše aktivnoog imunog sistema. Prašina, buđ, polen su samo neki primeri čestih alergena. Oboljenja koja nastaju pod uticajem alergena su:
Astma
Jedan od glavnih uzročnika astme jesu alergeni, poput polena, prašine i duvanskog dima. Ovi alergeni teraju osobu koja boluje od astme na kašalj, otežano disanje i druge poteškoće vezane za respiratorni sistem.
Ekcem
Veliki broj ljudi pati od ekcema koji uzrokuje svrab kože poznatiji pod nazivom atopijski dermatitis. Alergeni su glavni uzrok ovog dermatoznog stanja.
Alergijski rinitis
Kijanje i curenje nosa su najčešći simptomi ove bolesti koja čini da vaši nosni kanali nabubre i oteknu, najčešće pod uticajem alergena koji se nalaze u zatvorenom prostoru kao što je prašina, buđ i životinjska dlaka.
Koje bolesti spadaju u autoimune?
Kada organizam napada zdrave, normalne ćelije takvo stanje nazivamo autoimunom bolešću. Uzrok nastanka autoimunih bolesti se ne može precizno ustanoviti, ali najverovatnije je reč o kombinaciji genetskih faktora i nekog spoljašnjeg faktora koji predstavlja okidač za početak nastanka oboljenja, iz kog razloga moderna nauka smatra da je uzrok autoimunih bolesti, u najopštijem smislu – nepoznat. Najčešće autoimune bolesti su:
Dijabetes tip 1
Kod oboljenja dijabetes tip 1, imuni sistem napada ćelije pankresa koje proizvode insulin. Zadatak insulina je da ukoni šećer iz krvi kako bi ga iskoristio za energiju i normalno funkcionisanje organizma.
Reumatoidni artritis
Ova vrsta autoimune bolesti izaziva oticanje i deformitete svih zgobova u telu, od kojih su najčešće primetni oni na rukama i šakama. Auto-antitela koja se nazivaju reumatski faktor se mogu naći kod ljudi koji boluju od reumatskog artritisa.
Lupus
Lupus je jedna od bolesti koja se najteže dijagnostifikuje, upravo jer su njeni simptomi mnogobrojni i javljaju se nezavisno jedni od drugih te se ona može pogrešno dijagnostkovati kao neko drugo oboljenje. Kod lupusa, imuni sistem napada razna tkiva i organe u organizmu, poput pluća, bubrega i kože.
Nauka još uvek ne može u potpunosti da objasni nastanak bolesti imunog sistema, ali ono što nam je poznato jeste da za svaku od ovih bolesti postoji niz faktora, najčešće spoljašnjih, koji u velikoj meri mogu da utiču na pojavu autoimunih bolesti.
Jedina prevencija je zdrav životni stil koji podrazumeva dobro izbalansiranu ishranu uz dovoljan unos tečnosti, umerenu fizičku aktivnost i kvalitetan san. Sve navedene stavke utiču na imunitet i jačaju ga, kako bi on mogao da štiti vaše telo na optimalan način. Ukoliko se budete pridržavali prethodno navedenih stavki, time ste automatski smanjili šansu da neki od spoljašnjih faktora budu okidač autoimune bolesti u vašem organizmu.
S druge strane, ako bolujete i dijagnostikovana vam je neka bolest imunog sistema, važno je da se takođe pridržavate zdravog načina života kako biste usporili njeno napredovanje te ublažili određene tegobe.
Pratite Vita 34 blog za sve vesti i članke u vezi s najnovijim postignućima moderne medicine.