Autoimune bolesti su stanja kod kojih vaš imuni sistem napada vaš organizam.
Kod normalnih ljudi, imuni sistem brani i čuva organizam od štetnih spoljašnjih uticaja, kao što su bakterije i virusi. U slučaju autoimunih bolesti, organizam napada vaše zdrave ćelije misleći da su one strani napadači. Neke autoimune bolesti napadaju isključivo određene organe u telu dok postoje i autoimune bolesti koje napadaju i utiču na ceo organizam.
Najčešće autoimune bolesti
Dijabetes tip 1
Pankreas proizvodi insulin, koji reguliše nivo šećera u krvi. Kod ljudi koji pate od dijabetesa tip 1, imuni sistem napada i uništava ćelije koje proizvode insulin u pankreasu.
Visok šećer vremenom oštećuje krvne sudove, ali i organe kao što su srce, bubrezi, oči i nervi.
Artritis
Kod reumatoidnog artritisa, imuni sistem napada zglobove koji postaju ukočeni, upaljeni i bolni. Atritis se uglavnom javlja u poznom dobu, ali dešava se i da mlađe osobe (preko 30 godina starosti) obole od ove bolesti. Prema statistici, žene češće oboljevaju od artritisa nego muškarci.
Psorijaza
Ćelije kože kod normalnih osoba rastu do određene mere, potom se ljušte i otpadaju, i ceo proces kreće iz početka. Kod ljudi obolelih od psorijaze, ćelije kože rastu prebrzo. To prouzrokuje pojavu ružičastih mrlja na koži koje su prekrivene belim ljuskicama. Ove dermatološke promene mogu se javiti na bilo kom delu tela.
Multipla skleroza
Multipla skleroza predstavlja autoimunu bolest koja napada centralni nervni sistem, tačnije aksone – produžetke nervnih ćelija. Kada se aksoni oštete, informacije koje dolaze od i do mozga bivaju isprekidane, što se odražava na pokrete obolele osobe u vidu nekontrolisanih trzaja, pogrešne koordinacije i oslabljene motorike.
Lupus
Retka i uslovno rečeno teška bolest koja se ispoljava mnogobrojnim simptomima i tegobama, lupus je jedna od najvećih „misterija“ u medicini i dan danas. Otkriven još u 18. veku, ovo oboljenje se još uvek teško dijagnostikuje i tretira. Imuni sistem osobe obolele od lupusa napada više organa istovremeno u različitom intenzitetu – kožu, zglobove, bubrege, mozak, srce i dr.
Upalna bolest creva
Čine je nekoliko bolesti koje napadaju različite delove digestivnog trakta.
Kronova bolest – može zahvatiti bilo koji deo digestivnog trakta, od usta do analnog otvora.
Ulcerozni kolitis – napada debelo crevo i rektalni deo.
Karakteristični simptomi ovih bolesti su hronična dijareja, krvarenje tokom vršenja velike nužde, gubitak težine, mučnina, povraćanje, hemoroidi i dr.
Adisonova bolest
Hronično i retko oboljenje koje nastaje kao posledica razaranja kore nadbubrežnih žlezda. Usled oštećenja, lučenje hormona kortizola i aldosterona je znatno smanjeno, a u nekim teškim slučajevima dolazi i do potpunog prestanka lučenja ovih hormona. Bez kortizola i aldosterona, telo ne može da pravilan način da kontroliše skladištenje šećera i ugljenih hidrata što dalje dovodi do gubitka na telesnoj težini, umora, malaksalosti i niskog nivoa šećera u krvi.
Grejvs-Bezedovljeva bolest
Napada tiroidne (štitne) žlezde čineći da one proizvode veće količine hormona. Hormoni štitne žlezde kontolišu metabolizam i potrošnju energije u organizmu. Simptomi prekomernog lučenja ovih hormona najčešće su nervoza, visok puls, netolerancija na toplotu i gubitak kilaže. Ono što je karakteristično za Grejvs-Bezedovljevu bolest su izražene promene na rožnjači oka. Češće se javlja kod žena.
Šegrenov sindrom
Imuni sistem osobe obolele od ove bolesti napada egzokrine žlezde i uništava ih. Sindrom koji karakteriše hroničan bol u zglobovima, uvećanje parotidnih žlezda, suvoća usta i očiju.
Hašimotov sindrom
Hormoni štitne (tiroidne) žlezde rade usporeno i otežano što dovodi do povećanja telesne kilaže, osetljivosti na hladnoću, umora, prekomernog opadanja kose i oticanja tiroidne žlezde koje se ispoljava u vidu gušavosti.
Miastenija gravis
Utiče na nerve koji pomažu mozgu u kontroli mišića. Kada su nervi oštećeni, ne mogu da signaliziraju pokret mišićima, zbog čega dolazi do atrofije i otežanog kretanja istih. Uglavnom pogađa mišiće lica i mišiće koji se koriste pri gutanju.
Vaskulitis
Dešava se kada imuni sistem napada krvne sudove usled čega dolazi do sužavanja zidova arterija i vena što blokira pravilan protok krvi u organizmu.
Perniciozna anemija
Nastaje kao posledica nestvaranja jedne vrste glikoproteina koji se zove ’unutrašnji faktor’. Ovaj glikoprotein se nalazi u sluzokoži želuca, i značajan je za apsorpciju vitamina B12. Bez njega, telo ne može da proizvodi dovoljno crvenih krvnih zrnaca. Češće se javlja kod starijih ljudi (preko 60 godina starosti).
Celijačna bolest
Osobe koje pate od ove bolesti ne mogu da jedu namirnice koje sadrže gluten. Gluten je vrsta proteina koji se nalazi u pšenici, raži i mnogim drugim žitaricama. Celijačnu bolest često mešaju sa osetljivosti na gluten, što nije isto. Osetljivost na gluten ne spada u autoimunu bolest već samo deli neke od simptoma sa Celijačnom bolešću, poput dijareje, grčeva i bolova u stomaku.
Kako se dijagnostikuju autoimune bolesti?
Dijagnostikovati autoimunu bolest nije nimalo lako. Uglavnom se koristi više kombinovanih testova kako bi se precizno utvrdilo da li su simptomi i tegobe zaista uzrokovani nekom autoimunom bolešću. Jedan od testova koji se radi je ANA test, poznatiji kao antinukleinski test antitela. Ukoliko su rezultati ovog testa pozitivni, to znači da je velika verovatnoća da bolujete od neke autoimune bolesti, iako ANA test sam po sebi ne može da ukaže o kojoj bolesti je tačno reč. Drugi testovi koji se sprovode kako bi se uspostavila dijagnoza jesu testovi na specifična antitela koji se rade na zahtev lekara. Nakon sakupljenih podataka, stručni tim i komisija lekara procenjuje da li imate određenu autoimunu bolest i na koji način će se dalje sprovoditi lečenje tj. Terapija.
Kako se leče autoimune bolesti?
Autoimune bolesti se nažalost ne mogu izlečiti, ali se mogu kontrolisati lekovima i promenom navika i životnog stila. Lekovi koji se prepisuju obolelima su uglavnom:
1) Nesteroidni antiinflamatorni lekovi – ublažavaju upalne procese u telu, smanjuju bol, povišenu telesnu temperaturu itd. Ovi lekovi ne spadaju u narkotike, niti u lekove koji utiču na stanje svesti. Lekovi poput aspirina, ibuprofena i naproksena su samo neki koji pripadaju grupi nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
2) Imunosupresivi – lekovi koji deluju na preterano aktivan imuni sistem tako što sprečavaju telo da napada i uništava zdrave ćelije.
Danas u svetu postoji preko 80 različitih autoimunih bolesti. Iz razloga što se mnogi simptomi ovih bolesti prepliću, vrlo je teško dijagnostikovati ih. Autoimune bolesti su najčešće nasledne – ukoliko je neko iz vaše porodice patio od neke autoimune bolesti, imate veću šansu da obolite od nje. Naravno, to ne znači da ćete zaista i oboleti već samo da su vam šanse za to veće nego prosečnoj osobi koja nema obolele od autoimunih bolesti u porodici.
Neke autoimune bolesti mogu da se preveniraju ali i znatno ublaže ždravim životnim stilom. Rešite se loših navika poput pušenja, alkohola, prekomerog unosa šećera i nezdrave hrane. Krećite se što više možete i redovno kontrolišite svoje zdravstveno stanje, krvni pritisak i glukozu. Na taj način ćete sebi drastično smanjiti šanse za oboljevanje.
Takodje, neke bolesti se mogu lečiti i matičnim ćelijama. Neke od tih su poput, gorenavedenih, multple skleroza i dijabetes tip 1.